О књизи: 1966. / Једина разлика између Мацовог салона и других сличних објеката је у томе што има једну атракцију: поред шанка на специјалној подигнута платформа, направљена у облику тацне, ослоњена на три стуба коринтског стила, ослања се на масивни безобличан комад бетона, обичног сивог бетона са поцепаним ивицама и комадима арматуре који вире из њих, једном речју, онаква каква наћи на било којој грађевинској депонији. Случајни посетилац ће равнодушно погледати ову чудну структуру и слегнути раменима. Редовњак ће вам вероватно објаснити да ово није само комад бетона, већ део (иако врло безначајан) некада чувеног Берлинског зида, а ви ћете, задовољни одговором, попити нешто попут сувог мартинија и изаћи, одмах заборавивши шта је речено. И само једна особа од хиљаду ће вероватно покушати да повеже ове различите детаље: нагорели и пићем умрљан тепих, лење и мирне покрете власника салона, што никако не одговара његов пролазни, али прилично пажљиви поглед, који упућује следећој особи која улази, управо ту, међутим, окрећући се плавуши која седи поред њега за столом, комаду бетона на подигнутој платформи близу шанка - и постаје јасно да власник салона може рећи много занимљивих ствари о комбинацији ових различитих детаља. Посебно за оне који су одрасли у свету где, хвала Богу, више нема ни Берлинског зида, ни Источне Немачке, ни њене Штази и полиције....